DAMIR NIKŠIĆ: MENTALITET I DUHOVNOST
Istaknuto

03 Decembar 2015

“U nas” se često kaže “nekultura”.

Takav izraz ne postoji više “niđe na svijetu”. Možda negdje i postoji, ali zasigurno ga nema u engleskom, na primjer. Nema ga radi toga što je na engleskom sve zapravo kultura. Štoćereć: ono što je za tebe “nekultura” za Engleza je nečija kultura: tako taj neko živi, tako se ponaša, takva mu kultura, takva se kultura razvila tamo đe živi, đe se ponaša...

Šta Engleza briga što onih pet obrazovanih ljudi od tamo smatra kako je “narod generalno nekulturan”. Englez kada dođe, on vidi opštu kulturu i onakvu kakvu je vidi na prvi pogled, “odoka”, takvom je kulturom i smatra. Njemu je to takva kultura. Prihvati Englez da su majmuni – majmuni, a budale – budale. Ne buni se. Ne zavarava se. Ne brani nikog od sopstvenih zaključaka. Ne misli šta bi “neko” (neko kao on) mogao da pomisli, već misli.

Nema predrasuda. Rasuđuje na osnovu evidentnog, na osnovu onoga što vidi i čuje.

Imao bi predrasudu da je nešto drugo zamišljao, očekivao, da gleda kako da progleda kroz prste. Ovako je nema. Zaboli Engleza za tvoj obraz više od tebe samog. Takva ti kultura, jarane: svađate se, tučete se, kradete, lažete, pijete, pušite, psujete, prežderavate se nezdravo, slabo se krećete, lijeni ste, netalentovani, nezainteresovani, problematični, polukriminalni, neorganizovani, neobrazovani, nepismeni, nasilni, ogovarate iza leđa, nemate ni škole ni posla...

A možete sve. Tj. mogli bi. Da hoćete. Niko vam ne brani... Ali nećete. Zašto nećete?

Nećete kulturološki.

Takva vam kultura: Low-life, Eurotrash, ili bolje rečeno: Yugotrash.

Ne slušate nikoga. Niko pametniji od vas. Niko ljepši, bolji, zanimljiviji, zaje*aniji od vas...

Pa zašto bi vas onda ko saslušao i zašto bi vam onda bilo ko pomagao? Zašto bi uopšte iko poželio imati ikakve veze ili, nedajbože, posla sa takvima?

Sami ste sebi dovoljni.

Pa eto vas onda. Neka vas tamo u toj vašoj prćiji.

Kažete: ko j... čitav svijet.

Ma super! Tim bolje za svijet. Mirne duše i čiste savijesti ne mora više da sluša vaša kukanja što se njemu, “čitavom svijetu”, čisto j... za vas i vašu “kulturu” koja samo u vitrinama i na sjajnom papiru liči na nekakvu kulturu, a u stvarnosti se svodi na epidemiju siromaštva i neobrazovanosti.

Kako je to zapravo moguće? To stanje u društvu, u kulturi?

Ako mene pitate ja mislim da se radi o nesporazumu.

Mens sana in corpore sano

Uzrok postojanja toliko “dušebrižnika” kulture kao neke “duševnosti” i duhovnosti naroda, jednako kao i koncept kulture kao duševnosti i duhovnosti, koncept kulture kao “nadgradnje” (po onoj otrovnoj Marksovoj: prvo materijalna baza pa duhovna/kulturna nadgradnja), dakle kao neke “agde” koja na kraju zasladi postojanje, leži upravo u pogrešnom razumijevanju riječi “duh” i “duša”.

Ljudi su navikli da pokažu na srce kada govore o duhu, naročito o duši, aludirajući na emocije. To je tako “tradicionalno”, štobirekli. To je zato što oni ne znaju da danas znamo da su nekoć (u Starom zavjetu) ljudi mislili na razum kada su pokazivali na srce, a jetra i burezi su im bili “zaduženi” za emocije. Vremenom se “geografija” pobrkala zajedno sa kulturama pa je srce postalo emocija, a glava postala “hladni razum”, pa čak i psiha...

Donedavno se i mentalna institucija zvala duševnom bolnicom, a ne umobolnicom. Mentalni bolesnik, tj. umobolna osoba se nazivala duševnim bolesnikom.

(Ispade da je um zamijenio dušu ili smo pak dušu izgubili u međuvremenu.)

“Mens sana in corpore sano” je “u nas” prevedeno sa: “u zdravom tijelu zdrav duh”, a u originalu je “zdrav um u zdravom tijelu”. Opet smo um i razum pobrkali sa duhom.

E vidiš, otud i to šarlatanstvo u vezi duhovnosti i duševnosti jer i jedno i drugo se daju mistificirati. Samo se zagledaš u daljinu i uzdahneš: ahhhhh.... duhhhh... duuuuuuša.... I ne moraš više ništa reći. Svi kimamo glavom zagonetno, zagledano u daljinu, čeznutljivo, merakamo, padamo u sevdah... Ne treba tu puno ni pročitati. Nikakve zadaće, pripreme... Sve sama intuicija. Arbitrarno. Proizvoljno. Svako se na taj kurs može upisati bez prijemnog ispita.

Ne možeš tako isto sa: ehhhh, lijepa pameti....

Mislim, možeš... Što je najgore... “U nas” se često to otme čovjeku u trenucima kada ga opštenarodna glupost porazi.

Ali ne možeš to tako kulturološki, na nivou društva. Ne možeš kolektivno mistificirati um, razum, zdravu pamet, jer će ispasti da pojma nemamo o njoj, da nam je ona misterija, da niko od nas kulturološki ne zna šta je to, jednom rječju: ispašće da smo kolektivno kapitulirali i priznali da smo glupi, da smo zagubili pamet samo zato što nam je mrsko čitati i učiti ili barem do kraja saslušati nekoga ko ima šta pametno reći da bi mogli nešto pametno čuti i naučiti. Mi smo jednostavno rastjerali i ušutkali sve one koji su nešto k'o biva i znali zato što nisu bili genijalci da bez p'o muke i preko noći sve poprave, unaprijede i podignu nas na nivo najrazvijenijih društava. A nama bilo mrsko da sami dignemo d*pe.

Ko će slušati profesora?! Da je njemu moglo pomoći njegovo znanje – ne bi se zaposlio u obrazovanju.

Mi možemo pametovati nadugo i naširoko, ali nemamo ni živaca ni vremena za učenje pravih informacija i pravog znanja, akademskog i to... Nemamo kad. Žurimo. Valja zaraditi danas koricu hljeba. “Prvo materijalna baza...”

A materijalna baza je rupa bez dna. Koliko god u nju da uložiš – uvijek ima još nešto da se kupi, doda, razmijeni, zaradi, proda...

I to je ta “nekultura” koja je zapravo kultura. To je taj mentalitet koji je zapravo duhovnost.

On nije nadgradnja. On je po sebi baza opštenarodnom materijalizmu.

To je to svakodnevno umovanje u brojevima i sitnoj koristi. To je sva ovdašnja duhovnost: taj mentalitet, ta “psihologija mahale”, ta psihoza svakodnevnice, rastočene privrede u rasulu i “sive” tj. uglavnom loše ekonomije.

Ta “nekultura”, ona je zapravo “neznanje”. To je nekultura znanja iliti kultura neznanja.

Zbogom pameti

Mnogi su ovdje svjesno rekli sebi “zbogom lijepa pameti” i krenuli da potraže sebe ili spas za sebe, spas za društvo u “duši”, u “duhovnosti” umjesto u razumu, intelektu, inteligenciji, nauci, obrazovanju, samo radi toga što su pobrkali duh i dušu sa strašću i emocijama, a otuđili ih od njihovog izvornog značenja, a to su razum i svijest.

Prava je šteta što su to učinili upravo inteligentni ljudi bježeći od sveopšte gluposti i zatucanosti, tražeći sebi, svojoj “duši”, (a zapravo razumu) neko utočište i sklonište.

Još veća je šteta što su i sami pristali zamaskirati i sebi i drugima pravi razlog i istinu, a to je da je borba za opstanak duše zapravo borba za opstanak zdravog razuma te da “čistota” i “pročiščenje duše” nije ništa drugo do mentalna higijena dok se “obogaćivanje duše i duha” vrši zapravo čitanjem i učenjem novih stvari.

Kada shvate da ne postoji nikakav “ćiribu-ćiriba” iliti “abrakadabra” duše i duha, već da je rješenje problema i nas kao i čovječanstva mnogo bliže, samo, eto, valja odmah i međuoči: u znanje i zdravu pamet koja je “u zdravom tijelu – sveti duh”, (da je tako parafraziram zbog njene vrijednosti), onda bi mogli svi zajedno sjesti i vidjeti čime svako od nas raspolaže za dobrobit zajednice, bez zakulisnog zamajavanja i ublehašenja iza velova tajni i mistike duha, duše i duhovnosti.

No duša i duhovnost su dobar biznis.

Oni koji se profesionalno bave tim najviše se bave prezervacijom, tj. održavanjem. Što je nekom njegova duša skuplja – to više troši na njeno održavanje.

S druge strane na pamet se ne troši puno. Svi su zadovoljni količinom i kvalitetom one kojom raspolažu. Nema potrebe za “nadogradnju” kao što je to slučaj sa noktima.

 

niksicblog.wordpress.com

Top