DAMIR NIKŠIĆ: ZABRINUTOST
Istaknuto

27 Novembar 2015

Malo sam se zabrinuo za sebe.

Zabrinuo sam se zbog toga što previše brinem o svemu.

Previše brinem o svemu. Ne mogu da spavam od brige za društvom, za planetom, za regijom, za Evropom, za Bosnom i Hercegovinom...

Prepao sam se pomisli da me neko zbog te moje iskrene brige ne izglasa u neki parlament i poda mi da platu od pet-šest-sedam hiljada konvertibilnih maraka (dvije-tri i po milje Eura). Pa ja tek onda ne bih mogao da spavam.

Kad ovoliko brinem besplatno, zamisli koliko bi morao da brinem za te pare, da opravdam toliku platu.

Ja toliko ne zaradim ni godišnje. Vjeruj mi. Možda ako je dobra godina, ali dugo takve nije bilo.

Ja bih se raspao od brige šta da radim i uradim za te pare. Od sramote da mi prođe mjesec, a da nešto ne izmislim da spasim šta se spasiti može.

Onda shvatim da ove sve koji zaista primaju te plate ni briga nije. A ja se satrah od brige. Za džabe.

Kada sam to shvatio zabrinuo sam se za sebe i prestao da brinem za narod, narodnu vlast i narodne poslanike. Ko velim: oni su se dobro zbrinuli i pobrinuli za sebe.

A možda mi njih plaćamo da ne brinu umjesto nas, tako da mi možemo do mile volje da brinemo za svoj groš jer mi da ne brinemo o njima: o vlasti, o korupciji, krađi, pronevjerama, o propasti države, Evrope, svijeta, mi bi poludjeli kada bi shvatili koliko smo sami propali.

Ovako je mnogo lakše.

 

 

niksicblog.wordpress.com

Top