HUSNIJA CRNJAK u epizodi: CRNI PETAK ― DAN ZA METAK

03 Decembar 2015

Ameri od svakog praznika naprave cirkus a od svakog cirkusa biznis. 

Od svih američkih praznika najvolim Tenksgiving. Za Independent Dej me izlude petarde i rakete, sve gledam đe ću zaleć, propisno me istrzaju, ne daju da rat iziđe iz mene, i bog. Krismes je fin praznik, neću grješit duše, al me, brate, sve ono spremanje i čišćenje poslije baš dobro izmore, pa mi bude drago kad napokon turim jelku u kutiju.

Tenksgivin volim jer se samo sjedi, pije i jede. Po mom ćeifu. Ko u nas za 1. Maj. Skoro, pa ko u nas. Jedino što mi pokvari taj ćeif je dan poslije ― Crni petak. Ameri su ludi za Crnim petkom. Meni je lično Crni petak dan za metak ― u glavu. Džemila bi najrađe da za taj petak bude na deset mjesta u isto vrijeme, ko onaj Hare Krišna, da je svuđe podjednako ima, a ja bi najrađe da me niđe nema i da se isparim ko Koperfild.

A baš nam je fin bio ovaj Tenksgiving. Jeli smo opet koku mjesto ćurke. Ko će se s ćurkom handrit. Em je valja satima peć i zaljevat, em vazda bude suha, em tri dana poslije samo se jede ćurka. Jednom smo napravili tu grešku i više nikad. Djeca su ubjeđena da jedu ćurku. Odem dan prije i izaberem najveću koku u frižideru, a Džemila to spremi po naški, s krompirom u saftu, prste da poližeš. Zato djeca obožavaju „ćurku”. E, baš neki dan na Fejsbuku ugledam sliku: iznad koka, ispod ćurka. Koka kaže ćurki: „Hapy Tenksgiving!”, a ćurka koki: „Fuck you!” Kod nas je obrnuta situacija.

Elem, koka je pukla, djeca otišla u krevet, a onda je Džemila izložila plan, metnula ga na sto pred mene, isto da idemo banku pljačkat. Sve fino iscrtala i popisala, ko da treba rušit neprijateljski bunker. Naslov: Crni petak. Jao, majko draga. Plan je išo vako:

„Ustaješ (to misli na mene) u 5, i pred Kosko. Cilj: kupiti što veći TV za što manje para. Usput se namirit: Oliv ojl - tri flaše, najveće pakovanje tariguza, folija, najveće pakovanje papira za kičen - Baunti, šampona za tijelo i kosu, ono ogromno pakovanje kaladonta, kafa, kako dobro a jeftino vino, nemoj slučajno da uzmeš bijelo ko prošli put, i nemoj, bogati, onaj Merlo, zapamti već jednom da ja volim Širaz, čačkalice za uši, parsli i crvena paprika, mejk šure da nije ljuta paprika ko prošli put, na normalnoj piše RED PEPER, a na ljutoj PAPRIKA, uvijek to pobrkaš...”

Kontam, fala bogu da pobrkam, paprika je paprika, a peper je biber, jebemumajku, niđe veze, đe neću pobrkat. Dalje, ide vako:

„Taman kad ti dođeš na red, tamo neđe oko 8-9, ja ću ti dovesti djecu da budu s tobom dok ja odem malo prošvrljati po molu. Naćemo se onda neđe za ručak (drži telefon u džepu i na glasno, nemoj da te zovem ko budala), pa ćemo poslije ručka malo zajedno u šoping.”

I još mi kaže:

„Ovu cedulju ima da nosiš sa sobom isto ko i telefon i da slijediš upustva, nemoj se upuštat u one svoje bezglave akcije i trpat u korpu đe god šta vidiš! I nemoj se oslanjat na svoje pamćenje nego na ovo što piše. Cedulju turi u džep odma večeras, u one hlače što ćeš ih sutra obuć kad ustaneš. I nemoj, MAJKETI, da budeš nervozan i da svoju nervozu prebacuješ na djecu. Ako budeš dobar, možda i ti nešto dobiješ večeras. Petak je...” I tu se nasmiješi, isto onaj bezobrazni Smajli.

I tako, ustanem u 5 ujutru i pred Kosko. Red se ufatio ko da se džabe dijeli. Kontam, da se mene pita, ja ne bi čeko ni da mi plate. Vidiš, reko, koju moć ima žensko nad insanom. Fakat, dođem na red i pravac – televizori. Uzmem skoro najveći. Super, reko, možda i ja opucam večeras a da nije sebi u glavu, preguro sam najgore, još samo da pomećem u korpu ono sa spiska i uto će i Džemila s djecom, sve laganice, bez nervoze... Ufatim se za džep – ni cedulje ni telefona! Obuko druge hlače... Auu, Huso, najebo si!

Bogami sam konto da trknem do Walmarta da uzmem sebi pištolj, garant imaju rasprodaju. Al ko bi opet stao u red... Ništa od mog metka, osta pištolj u futroli...

 

http://hadzicelvis.blogspot.com/

Top