HUSNIJA CRNJAK u epizodi: PUSTIO BAKIR GOLUBA (SA BAŠČARŠIJE)

25 Januar 2016

Šta je ovo, ljudi moji, ukinuše golubove na Baščaršiji! 

Ja otkako znam za sebe i za Sarajevo, znam i za čaršijske golubove. I dan-danas, kad pomislim na Baščaršiju, tu mora, u tom imidžu u mojoj glavi, bit barem dvaes golubova, što u zraku, što na ruci, što načičkanih po sebilju. Ko, bolan, može zamisliti sebilj bez golubova?! Ono, kad uzlete zvrka ih stoji, a kad ih vidiš na slici ne znaš jal padaju il polijeću, frka i zbrka, kreativni nered ― ospu ti se pred očima ko kakva snježna mećava što diše i živi mimo ljudi i grada, al za raju i čaršiju. Baš ko pravi šaneri, naši golubovi su bili posve hladnokrvni na mačke i krupnije zvjerke. Što se ono kaže, mačka je, ba, miš za baščaršijskog goluba! Nema tog mačora koji je smio uletit među naše golubove!

Jes, al u Sarajevu se, eto haman, nakotilo miševa, niko im ništa ne može. Nisu brojniji, al su dobro raspoređeni, ono što se kaže ― na strateškim mjestima. Šta ja znam, nake su klupe, bezbeli, stavili, i da im se golubovi ne bi kakili po klupama nake lasere i zajebancije ugradili, i što si letio-letio si, jarane. Uvedoše levati zabranu leta golubovima na Čaršiji! Zaboraviše sve zajedničke derneke, sve prve poljupce, sve osmjehe dječije, sve fotke romantične, zaboraviše kako su mnogu Aljinu raju upravo ti golubovi spasili gladi u opkoljenom Sarajevu. Sad im odjednom smetaju što se ptice kake, a ove se po čaršiji sasvim normalno seru ima već 500 godina, i za tih 500 godina nisu se posrali po insanu ko što su ovi miševi u zadnjih dvadeset! Pa ti gledaj čija su govna veći problem.

Smetaju im golubovi! Pa jebote, to bi isto bilo da Talijani sutra isprave Krivi toranj u Pizi, eto ko ― previše se naherio, spašće nekom na glavu, sjebaće nam turističku sezonu! Đe je tu logika? Čuj, toranj, šta je toranj, jebo toranj; ispraviće naši gradski oci i krivu Drinu ako treba! Jašta! Šte se ona iskrivudala tamo-vamo, dosta je i nje više bilo. Al prvo da golubove riješimo, lako ćemo za Drinu. Jer, sve što je krivo tome je vakat bit pravo, a sve što je pravo tome se, brate, mora udarit krivina!

A ne smetaju im oni čopori pasa što napadaju svijet po gradu, već su evoluirali u vukove, šta će, majka priroda, glad, divljina... I čičak i haluga i drvo divlje nikne usred kuće bez ljudske njege i ruke... Al ta divljaština im ne smeta. Smeta im rahatluk, to njima smeta. Nemoj slučajno da je raji dobro i sve potaman, da se živi s hajrom od završenih fakulteta, da su pravi ljudi na pravim mjestima... Što im to treba? Pa da oni onda crkavaju po mišijim rupama, a tamo ni štele ni rodbinske veze, šta će im to! Nego, vako, nek golubovi ne seru po turistima, a po domaćim ima ko će srat! Nema više ono golub simbol mira, sad je divlji pas simbol mira. Vuk, jarane, vuk. U malim ali odabranim čoporima, handre raju kako stignu. Laju, reže, zavijaju, razmnožavaju se među sobom, gadni su i bezobrazni, bez skrupula i časti, divlji psi, vukovi, jarane, beštije, rastjeraše sve normalno, pa i golubove.

Sjedim u bašči i pijuckam kafu i sve tako pričam, ljut, sam sa sobom. Reko, prije je fol bila sreća kad ti se golub posere na glavu, sad je i taj običaj, ta šarena laža u narodu izgubila svaki smisao. Sad se Bakiru moraš poturit ako hoćeš da si sretan i da dlan o dlan. I onda skontam da se, reko, ovi po Fejsbuku nisu zajebali, da nije neko šta krivo odštampo, reko, možda su zabranili golubove ne zato što su se kenjali po sebilju, nego da se nije neki slučajno pokakio na Sebiju! Jedno slovo tam-vam, šta zna golub, a ovi ostali jedva dočekali, šta ja znam, pa Bakir ukino letove. Zamišljam kako bi to moglo bit... Ona se ono sriktala, taman s džume na ćevape krenula, kad ― ooop: ispusti golub bombu iznad sebilja, ali na Sebiju. Pogleda Sebija gore, hoće da pukne od muke. A golub će ti njoj:

„Sori, nisam mislio na tebe, Sebija, mislio sam na sebilja!”

Moralo je tako nekako bit, kakve, ba, klupe, to su priče za malu djecu. Ili to, ili je Bakir ispustio goluba ― nije znao koji je njegov od onolkih na Čaršiji, pa dao da se svi protjeraju. A oni sad nek se međusobom dogovoraju koji je Bakirov... A možda je upravo onaj što se pokakio na Sebiju ustvari onaj golub što ga je Bakir pustio... Ko će ga znat, ne bi bila tajna da se zna, kaže golubica.

Bilo kako bilo, sve mi se čini realnije, jer ova priča o klupama mi je pravo truba. Čuj, udarili embargo golubovima. Ja nam kulture i govana.

 

*Karikatura: Samir Bajraktarević - Bajči

http://hadzicelvis.blogspot.com/

Top