JOVANA NASTASIJEVIĆ: TANDARA-MANDARA
Istaknuto

26 Maj 2016

Evo crko' jadna od ljubomore.

Sve hoću da navedem ovo derle da mi se jednom pošteno nasmeje.Te svuci, te obuci, te pričaj, te pevaj, te animiraj, radi sportić, vodi ga na svoj sportić, golicaj, puštaj muziku, nosi, "leti-leti", vrti okolo, vozaj u onim kolicima napred-nazad, levo-desno, u osmice i stodevedesšestice...čitaj internet, priručnike, slušaj druge mame... I ništa. Samo me sumnjičavo promatra onim dugmetima od okica, i tek tek, pokatkada, oprezno razvuče usta u neki, u biti više sablažnjiv osmejak, kao - boah, čovječe, šta ova izigrava.

A žmu uleti s posla, izbudalesa se dva minuta i ovaj crče od smja. Sve se kikoće.

I onda se setim svog dede, gorštaka iz Crne Gore - a beše nakarikao stotku - koji mi je tako znao reći, kad primeti da odveć lupam glavu o nekim stvarima: "Eh, dijete moje, sav ti je život tandara-mandara."

Stvarno. Znao je deda i zna Kugla. Ok, zna i žmu, jer je naučio od Kugle. Zapanjujuće je kako su uvek najstariji i najmlađi među nama i najmudriji. A šta mi onda radimo, koji klinac? Sav život utučemo učeći, skupljajući iskustva, padajući, ustajući, pateći i tragajući - da bi na kraju balade ponovo došli do one jednostavne i savršene mudrosti sa početka života.

Zato, koliko god da je sve... tako, dok ne bude prekasno: zaletite se, majke vam, iz sve snage i uživajte u životu. Razbijte se od svakovrsnog uživanja. Toliko si dugujete. Tandara, brate, mandara.

Top