BOBA ĐUDERIJA: CVRČI MORE

26 Juli 2015

Prava vrućina nije kad čovik poželi na more, nego kad mu se NITI na more ne da ić. Skužajte prostačenje, ali ja jednostavno moran ovo prinit u originalu:

(misto radnje-inbox)

Ja: kako si?

Prija: odlicno. iden kupit peraje i masku kasnije i onda cu se bacit u more i otplivat u picku materinu!

Cvrči more, cvrče cvrčki, cvrči zrak, cvrči asfalt, cvrče gradele, e, to je pravo lito. Dvije laste već drugu godinu redovno svraćaju na moj balkon, ateriraju na tv antenu i nešto mi pjevaju, ne razumim riječi ali melodija je razgaljujuća, a i anteni bude drago jer napokon hvata dobar program. I iako mrzim posesivnost, priznajem da uživam govoreći ljudima to su MOJE laste.

Čovik je objavija na fb fotku njegove upravo rođene bebe u trenutku kad je prvi put otvorila oči. Ja u suze. Razmišljam - ko ono reče da su za ženu pedesete savršene godine jer se, nakon što su rodile, odhranile, odgojile i u svijet otpremile horde svega majušnog, nemoćnog i kenjkavog, napokon mogu posvetiti same sebi? Možda je to slučaj sa ženama sa Zapada. Ja, ko da jedva čekam opet nečemu tepati ko idiot, a pošto se sin i nevista samo samoživo i neproduktivno zezaju, da mi čekanje brže prođe, uzela sam pasa. To mi nije dovoljno pa se po ulici bacam na kolica sa tuđim bebama, neke mlade majke iz susidstva već su pokrenile postupke za zabranu prilaska. Tepam bebama, mravima, stablima. Imam maslinu isprid kuće. "Di je moja maja maclina, di je?" Napadaju komarci:"Ma ko je mene ugliza i popija mi po litre kvvi, ko, ko?" Čekan fazu isprid ogledala:"Ma ko je meni octalija i popizdija, ko, ko?"

Ne znam. Nekad davno odeš u dućan i jednostavno kupiš rižu. Izbor riže bija je skroman, ali koju god kupiš, na kraju doma jedeš rižu. Danas ima tih nekih svakojakih riža čija cijena te ponuka da trgovcu kažeš "U stvari, dajte mi ipak kilo tartufa". Bijela riža, smeđa riža, integralna, žuta, kratko zrno dugo zrno zrnasto zrno, vakumirana, PARBOILED riža. Za salate za rižote za variva za prilog uz meso uz ribu vrijeme kuhanja 6 sati uz povremeno padanje unesvist. Na kraju ti najbezopasnije djeluje ona neka jeftina riža na kojoj piše samo r i ž a pa je cili sritan doneseš doma osjećajući se skroz retro i mudro i ekonomično. Baciš to u teču a ono efekt neka cvjeta tisuću cvjetova. Zrnastih. To se tako raskuva da ti se učini da ti u teči krčka po kila albino djeteline sa četiri lista ili ka da ti u loncu pluta divovska kefir gljiva koja se sprema pojist i tebe i teču i familiju ti. Odlučiš da neš više nikad kupit jeftinu rižu. A neš bogami ni skupu, jer neš za svaku pizariju dizat kredit. Nema veze.

Čistila san luk za šalšu i jedan listić luka mi se zalipija za nokat pa je izgledalo ka da mi se nokat ODLIPIJA iako neman zalipljene nokte nego prirodne jel. Dobrih desetak užasnih sekunda san ozbiljno mislila da mi se nokat odlipija od mesa, vidila san se već kako se cila raspadan, kako bolujen od neke rijetke, dosad neviđene boleštine i kako je sve ošlo kvragu i možda postoje i ljudi gušteri a ovo sa noktima mi je garant od chemtrailsa. Onda je listić luka odleprša a ja san pomislila: Haha. Baš su smišni oni čudaci sa ljudima gušterima i chemtrailsima.

Čovjek je rekao da ih više ne može slušat, da ga izluđuju, da od njih ne može ni spavat, da ih je previše. Pitala sam, koga to? Cvrčke, cvrčke majku im njihovu. A ja ih uopće nisam čula. U stvari, čula sam ih onako kako čuješ šum mora - zvuk koji je toliko normalan da ga nisi ni svjestan. Kao otkucaji srca. Nevažan zvuk, sve dok se ne prekine. Tako bi, da cvrčki ušute, umrlo i ljeto.

 

http://nisantetila.blogspot.hr

Top