RADA DE JELENIĆ: Jedna sasvim obična priča o jednoj sasvim običnoj doktorki Ljilji
Istaknuto

15 Novembar 2015

Ljilja se rodila 1980.g. u jednom srbijanskom gradu, odmah tu preko Save.

Otac joj je bio kafedžija i deda je bio kafedžija a još dedin deda je otvorio prvu kafanu za vreme Obrenovića, Kneževina Srbija se onda zvala, odmah pored ondašnje đumrukane, što bi danas rekli carinarnice. Otac joj se zvao Mihajlo, a svi su ga zvali Mikica, a deda je bio Milentije a zvali ga Mika. Deda Mika, iako je u aprilu napunio 80 godina, još uvek drži tu staru kafanu, pored onog starog železničkog mosta, koji je dugo bio jedina veza sa Vojvodinom. Otac Mikica je, uz dedinu pomoć naravno, otvorio svoju kafanu kad je otvoren novi most preko Save i tako nastavio porodičnu tradiciju. Imala je brata Miloša, koji je još u VII-VIII razredu osnovne počeo kod deda-Mike da uči kafedžijski zanat i posle ekonomske počeo i ozbiljno da radi, malo u dedinoj, malo u očevoj kafani. Ljlja sa bratom nikad nije bila u dobrim odnosima, jer je stalno tukao i čupao za kosu dok su bili mali a sad je postao ljubomoran, što je očeva i dedina ljubimica.

Ljilja je kao mala bila dobro i poslušno dete, vredno je učila i bila odlična i u osnovnoj i u gimnaziji. U gimnaziji se pretvorila u prilično lepu devojku, samo nekako bezbojnu i neprimetnu. Iako je bila vrlo zgodna i skladno građena, uvek je bila u farmerkama i nekim širokim majicama i džemperima, pa se to nije ni primećivalo. A nije se ni šminkala, jer je tata Mikica strogo zabranjivao šminku i mama Olgica je striktno sprovodila tu zabranu. Jedino je mogla, tajno, da se našminka kod tetka Danice, koja je živela u istom dvorištu sa njima, samo u onoj staroj kući, do ulice.

To je bila kuća maminih roditelja, koji su umrli pre nego što se Ljilja rodila. Pa kad se Mikica oženio 1978.g. sa Olgicom, onda su na istom placu napravili novu, veliku spratnu kuću, tamo dole u bašti, a tetka Danica je ostala u staroj. Ljilja je najviše i volela da bude sa tetkom, u toj staroj kući, jer joj je tetka sve ugađala, što bi poželela, jake lepe priče joj je pričala i bila glavna zaštita od zločestog i bezobraznog brata.

U III razredu gimnazije je sedela u klupi sa jednom Dragicom, koja je bila iz jednog obližnjeg sela i stanovala je, kao podstanarka, u istoj ulici. Dragica je bila visoka, preko 180.cm, krupna, sisata i guzata, sa lepom dugom plavom kosom. Stalno je imala bar po jednog momka, a nevinost je igubila još u VI razredu osnovne, sa poštarem u njenom selu. Ljilja nije imala momka a i ono još nikada nije radila i bilo je malo sramota što je tako, jer su skore sve devojke iz njenog razreda ili imale momke ili su pričale da ih imaju. Jednom su se ona i Dragica na biciklima izvezle do obližnje borove šumice i tamo se sastale sa Dragicinim momkom i njegovim drugom, koji se palio na Ljilju. I Dragica i njen Bora su odmah počeli da se krešu, bukvalno tu pokraj njih. A Ljilja, kad je videla Borin penis, je sama skinula gaćice, legla na leđa i digla noge. Samo što je njen Dalibor bio jako nespretan i nikako nije mogao da ubode u rupu, a kad ga je Ljilja uhvatila da mu pomogne, on joj je svršio u ruku. Pa je onda krenuo da se izvinjava i na kraju je i zaplakao. I tako je propao prvi Ljiljin seks. A Bori se posle digao i drugi put, pa mu je Dragica sisala penis, a on je zvao i Ljilju da se priključi, samo je nju bilo sramota, iako ju je jako vuklo da ga i ona stavi u usta. Posle joj je Dragica predložila da dođe kod nje u sobu, kao da uče zajedno, a ona će zvati njenog gazdu Milovana, da joj on “skine mrak sa očiju”. Jer se ona kresala i sa njim a zato nije plaćala stanarinu, koju su joj njeni svakog meseca slali. A nju i to bilo sramota, jer je Milovan bio jedan čiča od 50 godina, sa dugim sedim brkovima, a ona je htela to da bude iz ljubavi, onako romantično, kao u romanima. U IV razredu je u školi bio doček Nove godine i ona se posle ponoći iskrade sa jednim Borkom iz IV-2 do fiskulturne sale, i tamo na strunjači doživi svoj prvi kres. Jako je bolelo, jer je Borko imao baš povelik, ustvari jako debeo, pa ju je skroz razčepio. Posle je Borko više puta zvao da to opet rade, ali ona nije htela.

Posle mature Ljilju su poslali u Pariz, kod mamine tetke, na dva meseca, da vidi svet. Deda te baba-tetke je bio u nemačkom zarobljeništvu, za vreme Drugog svetskog rata i posle nije hteo da se vrati u komunističku Jugoslaviju, rekli im da će tamo svi iz jednog kazana jesti. Pa on otišao u Francusku i oženio se sa jednom Francuskinjom , čiji muž je poginuo kad su oslobađali Pariz 1944.g. A njegov sin i unuke redovno u Jugoslaviju išli i rodbinu obilazili, a on nikad nije bio, bojao se od “crvenih”. Pa je Ljilja kod najmlađe unuke bila, koja se zvala Marie Michelle i radila kao službenica u kabinetu gradonačelnika Pariza. Ona je znala sve priče i tračeve o poznatim ličnostima u Francuskoj i Ljilju je svuda vodila. Kad se vratila kući, Ljilja odluči da će da studira medicinu, jer se tetka Marie Michelle kresala, tajno, sa jednim doktorom, koji je bio oženjen, a jako je dobro izgledao. Položi prijemni na medicini u Novom Sadu, nađu joj jednu garsonjeru u Dože Đerđa ulici i počne da studira. Tata i mama su joj svakog meseca dolazili u posetu, da donesu hrane i novaca, a često je sa njima dolazila i teta-Danica. Koja je onda još neudata bila, iako je 38 godina napunila.

A ustvari ...

Tata Mikica je radio svih 7 dana u nedelji, od 6-7 popodne do 6-7 ujutru, onda bi na pijaci i u mesari pokupovao sve za kafanu i oko 9 dolazio kući da se odmori. Spavao bi do 3-4 sata, a onda bi obično dolazio na kafu njegov najbolji drugar, čika Dušan, koji je živeo u susednoj ulici, odmah iza ćoška. On je inače bio šef opštinske inspekcije, pa tata Mikica nikad nije platio ni jednu kaznu za poslovanje kafane, a nije ni deda Mika. A ni na porez se nikada nisu žalili. Da li je to bilo prijateljstvo iz računa, kako je u glavi mislila Ljilja, ili je čika Dušan dolazio zbog tetka Danice, kako je govorila mama Olgica, nije se znalo. Verovatno je u pitanju bilo i jedno i drugo. Dušan i Danica su bili isto godište i zabavljali su se dok su išli u gimnaziju, pa su se u IV razredu posvađali i razišli. Tetka je inače stalno govorila za njega da je neozbiljan i da nije stigao da odraste, pa joj je bolje da bude sama nego sa takvim vetropirom. Dušan se posle studija oženio sa nekom Milicom, koja je nemački predavala u medicinskoj školi. A Danica se nikad nije udavala, mada je imala nekoliko momaka, čak i vrlo ozbiljnih. Jednom je čak i verena bila, ali je sve uvek propadalo. Ko zna zbog čega!

E, ali kad je Ljilja otišla u Novi Sad na fakultet, te jeseni su Danica i Dušan počeli da se švaleraju. Dušan je inače imao dve ćerke-bliznakinje, koje su dve godine bile mlađe od Ljilje. I njih su odmah posle osnovne škole poslali u Vankuver, u Kanadi, kod Milicine sestre i zeta, da tamo završe srednju školu a možda i nešto više. A Dušan i Milica su se već godinama stalno svađali i 2002.g. se i razvedu. I Dušan se iste jeseni oženi sa teta Danicom. A njegova žena Milica se dve godine kasnije uda za direktora njene škole, koji je 16 godina bio stariji od nje, ali se pričalo po gradu da ima onu stvar od 28 cm. Najveću u celoj okolini. I da samo onaj Uglješa iz Čačka ima veći od njega, u celoj Srbiji. I Dušan se doseli kod Danice, u tu staru kuću, i počnu da žive zajedno. Pa je Ljilja, kad je dolazila za raspust, stalno viđala i čika Dušana, koji je te 2003.g. napunio 40 godina, ali je još uvek jako dobro izgledao. I Ljilji se sviđao, ali nije smela ni da pomisli ni na šta, zbog tetke. Sledeće godine, za Prvi maj, Ljlja bila na III godini i došla kući za praznike. Jedno prepodne, nije bilo ni tate, ni mame, ni brata kod kuće a čika Dušan došao da traži tetku, koja je malopre bila tu negde. I tražili su je svuda a ona se negde izgubila. Onda Ljilja skuva kafu čika Dušanu, dok teta ne dođe, i raspričaju se naširoko i na kraju završe u krevetu. A Ljilji je to bio prvi pravi, prvi dobar seks u životu. Kao da je u raj ušetala. A posle je bilo jako sramota i krivo joj na sebe bilo, pa je izbegavala da dolazi kući, čak je i preko leta ostajala u Novom Sadu, samo da se ne vidi sa Dušanom. U Novom Sadu se zabavljala prvo sa jednim Žarkom iz Karlovaca, kolegom sa medicine, posle sa nekim Nikolom, Crnogorcem, što je prava studirao i jako lep bio a i BMW vozio. Ali ni jedan nije pravi bio, ni u seksu a ni onako. Pa je više bila sama, nego što se sa nekim zabavljala.

Kad je 2007.g. završila studije, vratila se u svoj grad. Stažirala u gradskoj bolnici, položila pripravnički staž i onda je prime u Dom zdravlja, da radi u ambulanti kao lekar opšte prakse. Mada Ljilja misli da je tata Mikica tada dao pare nekome da bi se ona zaposlila, ali on nikada nije hteo da prizna da je to uradio. I radila u jednoj ambulanti na kraju grada, gde su skoro svi pacijenti bili Romi, Cigani. I super joj je bilo i dan danas misli da su Cigani mnogo bolji ljudi, nego ovi naši Srbijanci. Manje se foliraju i kad te prihvate onda su iskreni sa tobom, ne lažu te. Kad su je premestili u ambulantu pored njene stare osnovne škole, ona se ništa nije radovala a gomila njenih starih pacijenata je plakalo, kad je odlazila. I ona se raspekmezila, pola sata je kao kiša plakala. Još dok je tamo radila, počela da se zabavlja sa Božidarom, koji je slikar bio i likovno u gimnaziji predavao. Ali se on ubrzo propio, jer više nikakvu inspiraciju za slikanje nije imao a on je za sebe mislio da je genijalan slikar. Bila je jedno vreme i sa jednim Zoranom, koji je dve vulkanizerske radnje imao i sa kojim joj je bilo i najlepše. Ali su joj tata, i naročito mama, stalno prigovarali što je ona doktorka našla gumadžiju. Za čega je onda i studirala, to je mogla i sa osnovnom školom i sve tako. Pa se i sa njim razišla.

A 2012.g. je prešla u bolnicu, na Psihijatriju, kao sobni lekar. Te godine je došao i novi direktor bolnice, neki Obren iz Leskovca, internista. Muljao sa političarima, pa ga oni postavili za direktora, prvo tamo u Leskovcu a onda ga prebacili ovamo. Kao spremaju ga i za ministra. A on seljačina i prostak obični. Ljilja 2014.g. otišla u njegov kabinet i tražila da joj odobri specijalizaciju. A on rekao da će to biti, samo treba malo bolje da se upoznaju. I Ljilja ga oterala u p.m. i izašla. Te iste jeseni Dušan i Danica se razvedu i on ode u Kanadu, u Vankuver. I preko Fejsa pozove Ljilju da dođe tamo, jer za naše doktore ima posla gde god hoćeš. Ljilja se mislila, mislila i nije onda otišla, ali se ovog proleća predomislila, jer joj se u ovakvoj Srbiji nije više živelo. E, ali u međuvremenu se Dušan oženi sa sestrom svoje bivše žene, koja se pre toga razvela od onog svog. A kad mu je Ljilja poslala poruku, da se predomislila, on je odmah odgovorio da je posao čeka.

I evo Ljlilja kofere pakuje. Mama i tetka stalno plaču a tata samo hukće i vrti glavom. Jedino je deda Mika podržava. I kaže joj:

- Idi ćero i na kraj sveta, samo ako tamo sreća stanuje. I ako je tamo onaj pravi. A na ove seljake ovde ne gledaj, oni za bolje i ne znaju.

A juče joj brat rekao, a pune mu oči suza:

- Nemoj seko da ideš, kako ću ja bez tebe. Samo si mi ti oslonac bila. Ako odeš, ja ću štranjku pa o šljivu, samo da znaš.

A on 38 godina, oženjen, sa troje dece. I celog života je tukao i maltretirao. A sad bez nje ne može. Eto.

To bi bila ta priča. Ako vam nisu jasni odnosi između pojedinih likova, to je zato što nemate dovoljnu širinu savremenosti, ni odgovarajuću visinu tolerancije, kao ni neophodnu prilagodljivost, te bi za vas najbolje rešenje bilo da se obratite svom lekaru ili farmaceutu.

Top