RADA DE JELENIĆ: Kako sam postao švaler i šta je dalje bilo

12 Avgust 2015

Ja sam onda bio mlad, 33 godine, oženjen, sa dvoje sitne dece, velikim stanom na dobroj lokaciji, sportskim Alfa Romeo Sprint autom, dobrom garderobom ...

Radio u fabrici za preradu voća i povrća, bio partijski sekretar cele firme, član neke radne grupe u Gradskom komitetu, nešto u Sindikatu, išao svakog četvrtka uveče na rekreaciju u Partizan 2, i posle na pivo u "Domino", petak i subota, veče pa i celu noć preferans sa drugarima. Stalno u nekoj frci i žurbi. Brak, kakav - takav, zajebao sam se, ali sam se tešio i da su se svi oko mene zajebali, pa sam mislio da tako treba. Jesam primetio da me i druge ženske zagledaju, ali prosto nisam imao vremena za to. Da se udvaram, organizujem sastanke i pronalazim sobe, izmišljam izgovore za ženu, bavim se raskidima i te stvari. Nego sam gurao tako, kako sam sam zamesio.

U fabrici sam bio šef sektora za preradu povrća. Dosadan i bezvezan posao, čista organizacija posla, bez ičeg kreativnog, stručnog i zanimljivog. Drugi sektor se bavio preradom voća i proizvodnjom voćnih sokova i vodila ga je moja koleginica Sofija, zvana Coka. Isto završila Tehnologiju, samo starija 7 godina od mene. udovica, sa odraslom ćerkom. vredno radila na razvoju novih proizvoda, večito u laboratoriji ili na Institutu, zaista dobra inženjerka-tehnološkinja. Uvek zakopčana do grla, suknje ispod kolena, bez imalo smisla i tolerancije za šalu i zafrkanciju. Kad bih ja preterao sa zezanjem, a dešavalo se, ona je uvek coktala jezikom i govorila:

- Jeleniću, Jeleniću, nije ti ovo fakultet, uozbilji se!

S obzirom na svu zajebanciju, koju sam ja na studijama pravio.

I jednom, sedimo na nekom satanku, kolegijum ili tako nešto, dosadno do neba i traje više od 3 sata. Onda se smelo pušiti unutra (bio skroz nezdrav život) i svi su naravno džamili, iz dosade i dimčina se mogla nožem seći. A zima bila, sećam se, sneg neki napolju, i ja svakih 5 minuta ustajao da otvorim ili zatvorim prozore. A i da se razmrdam malo, da ne zaspim. Sedeli svi za nekim dugim stolom a Coka sedela preko puta mene. I sednem ja jedared, posle radnje sa prozorima, a Cokino koleno pored mog. Ja mislio slučajno, pomaknem se a Coka opet koleno uz moje! I ja onda polako, jako polako krenem rukom da je pomazim po kolenu, ali se ona odmah izmakne. I tako par puta. A vidim i da me gleda, onako iskosa, sve vreme.

Opa Coko!

Sutradan se sretnemo u hodniku, kod laboratorije i pitam je:

- Kako si koleginice?

A ona mi odgovara:

- Kako tako, moglo bi i bolje.

Naravno ja odmah uletim sa:

- Mogu li ja tu da pomognem?

A ona će:

- Mogao bi, ako bi hteo.

I ode, nekim svojim poslom. Trljam ja ruke, biće nešto, a i ona stvar proradila, stalno moram pantalone da nameštam. Sutradan ujutru, ja nasred proizvodne hale, pravim raspored proizvodnih linija a Coka mi prilazi, i pošto se uverila da nikog u blizini nema, tiho me pita:

- Hoćeš da dođeš večeras kod mene, na večeru?

Ja, naravno, hoću. Svi se švaleraju, pa što ne bih i ja. I uveče kažem ženi da imam sastanak u Komitetu, ona mi kaže "Jebo te komitet", ja njoj "Jebala tebe serija" i odem. Kupim neko cveće i flašu vina i pravo kod Coke. A ona me čeka. I čim sam ušao u predsoblje, skoči na mene i obuhati me nogama oko pojasa. Mal nisam pao. I tu se ja ekspres skinem, i na krevet, i uguram joj odmah, ništa predigra. A ona za 15 sekundi svršila! Cikala, vrištala, pa se i ja popalio i bio časom gotov. I ona još jedared.

I ležimo mi posle, zapalili cigare, malo se cmačemo i pričamo. I ona mi ispriča svoju tužnu priču. Kako je počela da studira neki drugi fakultet i zaljubila se u jednog profesora. Ona 19, on 46. I napravi joj i dete odmah, cela frka ispala, dolazio njen ćale iz Prokuplja da ga ubije, svašta bilo. Pa se ona ispisala sa tog fakulteta i tajno se venčali. Samo oni i kumovi, ni ručak nisu pravili. A ona sledeće godine upiše Tehnologiju i, uz dete, završi za 5 godina, što je bilo za medalju. A muž ljubomoran bio, da bog sačuva, pa počeo i da je tuče, kao švalera se i svašta, a ona nikoga ni pogledala nije. Pa je nekad zimi sa sunčanim naočarima na fakultet išla, da se "šljive" oko očiju ne vide. Kad je diplomirala, nađe joj muž posao u toj našoj fabrici a on dobije rak. I mučio se par godina jako i u velikim bolovima umro. Njoj nije bilo puno žao, ali je ćerka jako teško to podnela. To je bilo pre 9 godina a ona već 12 godina bez seksa živi! Mislila je par puta da će poludeti. A niko joj se nije ni sviđao a i ona se postavila tako odbojno da niko nije ni trzao na nju i godine prolazile. A ona zgodna, tek kad sam je golu video ukapirao sam kakva mačka je bila. Četrdeset godina a izgleda kao da joj trideset! Crna kosa, crne oči, niska ali sisata i guzata i sve na mestu. I kad smo se ispričali, ponovimo onu radnju, ali polako i super ispalo. Bomba od seksa! I tako ja krenem da se švaleram. I ne smem nikom ni da kažem, bojim se sjebaće se nešto. Jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje, kod Coke na odličan seks i fino druženje posle. A njena ćerka studirala arhitekturu u Beogradu i samo je nekad za vikend dolazila. Jednom ih ja sretnem, njih dve, na ulici, i Coka nas lepo upozna: "Ovo je moj kolega iz firme, a ovo je moja ćerka Ružica". I malo popričamo, popušimo po jednu, onda se jako puno duvanilo a ne kao sad, i odemo. Prođe jedno 6-7 meseci superšvaleracije i jedne srede uveče sedim ja kod Coke, obavili sve što treba, obukli se i pijemo kafu. Kad stiže Ružica, sa nekim velikim koferom i kako je mene videla reče:

- A, tako znači!

I ode u svoju sobu, sva vrata lupala za njom. Coka se sva ušvrćkala i ja se pokupim i odmah odem, da ne smetam. I dva dana kasnije dođe Coka u moju kancelariju, neće ni da sedne, nego mi kaže:

- Ovo naše je bilo lepo, ali nećemo više. Neću brak da ti kvarim a i moja ćerka se buni. Nemoj više da me zoveš i da dolaziš!

Vidim ja da je kraj, ako je tako rešila, ne vredi gubiti vreme. I mi ostanemo, kao, dobre kolege. A ja počnem da zagledam neke druge. Kad je već krenulo.

I prošlo 25 godina od toga. Ja ostao još 2 godine u onoj fabrici, pa postao direktor u jednoj, pa drugoj, pa trećoj firmi, i izgubio svaki kontakt i sa fabrikom i sa Cokom. Posle i ta firma otišla u materinu, kao sve druge, a šta je sa Cokom bilo nisam znao. I nisam je video bar 20 i više godina. Zaboravio skroz! Život me jurio, pa nisam stigao!

Zimus, subota bila, ja na Limanskoj pijaci pazarim to što mi treba i vidim da me neka žena posmatra. Ide iza mene i kad ja zastanem, stane i ona i gleda me. A lepo izgleda, oko 40, u nekoj kratkoj, krznenoj bundici i čizmice sa štiklicama. I lepa, prva liga! I prilazi mi i kaže:

- Čika Rado, da li se vi mene sećate?

Ja se zagledam iz sve snage, osmotrim i sise usput i ništa mi poznato nije. I kažem:

- Ne sećam se dete moje, ja sam stariji čovek, pamćenje popušta ...

Ako ona meni kaže "čiko", onda ću da bude mator, koliko god se može. A ona se smeje, vidim da je ukapirala. I kaže:

- Ja sam Ružica, Cokina ćerka, Sofije - vaše koleginice iz one fabrike.

Zagledam ja ponovo, ne sećam se, ali nema veze, drago mi je da je vidim. I pitam ima li vremena da popijemo kafu i da se ispričamo. Ima, kaže ona, i njoj je drago da me vidi. Odemo preko u onaj kafić "Šekspir", sednemo i raspalimo diskusiju. Ja joj izdivanio sve oko mene, i razvod i perionica veša i smrt mame i prijatelja. Baš me krenulo da se ispovedam! A ona mi kaže da je Coka u penziji, odavno, i živi u Bečeju, starom Bečeju, tamo oni imaju i kuću i puno zemlje prema Petrovom selu. I nikad i ne dolazi u Novi Sad. I rekla mi da je ona Coki napravila dramu zbog mene i da je Coka zato raskinula sa mnom. I da joj je jako žao zbog toga, jer je mama to jako teško podnela i godinama patila. Mada nikada ni jednu reč nije na tu temu htela da kaže. A u onom stanu na Limanu 4 je ona sa ćerkom Mateom. A Matein otac je u Americi, i povremeno dolazi ovamo i oni se kao nešto zabavljaju, ili tako nešto. Ne zna ni ona kakva je to vrsta veze. On se njoj ustvari ne sviđa, ali eto zbog Matee i tako. I plaća alimentaciju svakog meseca, nekad hiljadu, hiljadu i po a nekad i dve hiljade dolara. On je u biznisu sa filmovima, u Holivudu i dobro zarađuje. Pa zato Matea i studira dramaturgiju u Beogradu, to se ona sa ocem dogovorila i kad završi ići će kod njega u Ameriku. I ona ustvari jeste sama u tom stanu. Tri puta je ponovila reč "sama" i meni jasno, da je to okidač. Ja sam jako verziran za te konstrukcije, konstelacije i nijanse u glasu, od dugo godina volontiranja u Centru "Srce", i zato odmah pitam:

- Kako sama, pa valjda imaš nekoga?

Ona sagnula glavu i tiho kaže:

- Nemam.

- Pa zovi mene na kafu, bar ćemo se lepo ispričati, vidiš kako mi možemo lepo da se družimo.

I izdiktiram ja njoj moj broj telefona, ako hoće da me zove. Nisam hteo odmah da insistiram, vidim da nije spremna da se odluči. Završimo kafenisanje i pređemo oboje na pijacu i ja joj kupim jednu kalu, onaj veliki, dugački cvet, da joj se nađe. A njoj oči ovolike! Sva se smotala.

Sutradan, nedelja ujutru, oko 9, ja u gaćama i pidžami sedim za kompjuterom i kuckam, pijuckam engleski čaj sa mlekom i volim što je nedelja, kad zvoni telefon. Nepoznat broj, znači zove neka mušterija da pita da li perionica radi nedeljom, kako da ne - malo morgen, ja se unapred nakostrešim da napičkam tog ko zove, kad ono Ružica. I kaže:

- Ćao Rado! Zovem te na ručak kod mene, jel hoćeš?

I ne kaže ni čika Rado, ni vi, ništa. Što sve nešto znači. I ja na to:

- Hoću Ružo, kako da neću, baš si me obradovala.

I stvarno mi drago, hoće srce da mi iskoči. Dok smo sedeli u "Šekspir"-u, meni se ona toliko dopala, kao retko koja u životu. A nisam očekivao da će se javiti, zbog Coke i onog svega ranije. Pa je ovo bilo, kao kad dete za Novu godinu dobije onu igračku koju je sanjalo.

I spremim se ja, čak i odelo obučem, ono najbolje, uzmem onu flašu bermeta, što mi moj drug Žare poklonio a što njegova porodica već 150 godina pravi, kupim 17 velikih kala, veliki buket, jedva sam u taksi uneo i na Liman 4. Kod Ružice. Otvori ona vrata a ja se sakrio iza onog buketa, da mi ne vidi lice, i kažem:

- Čik pogodi ko je?

A ona se smeje, onako lepo, iskreno, iz srca. Kao deca kad se smeju. Uzme cveće od mene, stavi u neku veliku posudu, uzme i ono vino, stavi na stočić kraj TV-a i okrene se prema meni. I ja je polako poljubim. Onako malo, sa zatvorenim ustima, samo usne da joj osetim. I odmaknem glavu, a ona žmuri! I odjednom ona mene zagrli sa obe ruke i navali da me ljubi, i u usta, i u obraz, u vrat, svuda. I ja nju zagrlim i nastavimo da se ljubimo tu, nasred dnevne sobe. Kao dvoje tinejdžera, koji su se dograbili jedno drugoga, pa su sad spremni do Sudnjeg dana da se cmaču. I to je bogami potrajalo, i ja se skroz izgubio, nešto me tresnulo u glavu i ne mogu da dođem sebi. Ne vladam situacijom. A kako smo se mi obreli u krevetu, golišavi oboje, ne znam! Prosto mi se to izbrisalo iz glave. I krenemo da se mazimo, polako, polako, da ne pokvarimo nešto sa brzinom. I ona sve oseća isto kao i ja. Prosto ne mogu da verujem, to je velika sreća da se tako potrefi, da se skockaju dva tela tako. A kad smo svršili, to je bilo kao da je neko šok bombu bacio u sobu! Jedan od najboljih seksova u životu svom, koji sam imao! Fantazija iz snova. Zaljubio se ja smesta! A i ona. I onda smo ručali, ali ne znam šta sam ručao, jer sam ja samo u nju gledao. I neke kolače smo zajedno pravili posle, i sudove prali i neko crno čileansko vino pili i na kraju opet završili u krevetu. I još jedared ponovili sve ono, ali sad još lepše, sigurnije, preciznije. I uveče se dignemo, ja idem kući, mada me ona zvala da ostanem, činilo mi se da ne treba da preteramo. Da malo sredimo utiske, isuviše se naglo, odjednom tolika količina dobrog i lepog sručila na nas.

Sutradan je nazovem, da se zahvalim za ručak i za ono lepo, što je bilo a ona mi kaže:

- Ja ne mogu ništa da radim, samo mislim na tebe. A imam neki veliki projekat da završim. Ja sam se zaljubila i to jako, jako zaljubila.

- I ja sam, šašava mala, znaš ti dobro da jesam.

Kažem ja njoj tako i to kao da je zapečatilo našu vezu. Kao da smo se venčali. I to traje već 5-6 meseci, stalno tako lepo, prosto se bojim da se nešto ne pokarabasi. Uglavnom smo za vikend zajedno, nekad kod mene, nekad kod nje, ustvari više kod nje jer je njen stan veći, pa imamo više prostora da se igramo. Jer je sve to postalo jedna divna vesela igra. Sa puno seksa, naravno.

U četvrtak ja je zovem i kažem da je u subotu vodim na ručak u restoran "Zak", odmah posle 12, čim zatvorim perionicu. A ona presrećna, kaže, samo je Coka vodila par puta, kad je bila mala, u kineski restoran i piceriju i niko nikad više. Subota ujutru, zove Ružica i, malo tužnim glasom, kaže:

- Ništa danas od ručka, došla mi ćerka.

A rekla je ona meni da je Matei ispričala za mene i da mala nema ništa protiv. Nije kao ona što je bila i što je Coki probleme pravila. I ja kažem da zovem i malu na ručak, neka to bude prilika da se upoznamo. I posle pet minuta Ružica, sva srećna, javlja da Matea hoće i da jedva čeka da ide u restoran na ručak. Sačekam ja njih dve pred restoranom, dam svakoj po jednu ružu, što sam kupio i uđemo. Restoran lep, pravi. Naručimo i sedimo, pijuckamo po konjak a njih dve zapalile i puše. I ja krenem da se zezam i kažem Ružici da Matea uopšte ne liči na nju, i da bi trebalo da proveri da je nisu zamenili u porodilištu, kad se porađala. A ona odgovara da je sigurna da nije bilo zamene, jer se porađala u Zemunu i taj dan nije bilo drugog porođaja, jedino ako nisu neku bebu iz drugog porodilišta doneli. Zeza se i ona, ali mala sasvim ozbiljno gleda malo u mene, malo u mamu. Ja nastavljam sa zezom i kažem da ne liči ni na nju ali ni na Coku, i da nije nemoguće ni za to drugo porodilište. Ružica počinje da se kikoće, a Matea naslanja svoje koleno na moje!!! Ja se izmičem, ona opet primiče i počinje da trlja svoju nogu o moju. I ja onda kažem:

- Ustvari, Matea ima nešto na Coku, mada nije za javnost, a na tebe ništa!

Misleći, naravno, na ono pod stolom. I na sreću, u taj mah, u restoran uđoše neke dve Ružicine prijateljice, i ona skoči da se pozdravi sa njima. A ja maloj tiho rekoh:

- Piši moj broj telefona, i javi mi se sutra da sednemo i raspravimo ovo pod stolom. A sad nemoj da kvariš ručak!

I izdiktiram joj broj telefona i ona skloni nogu. I posle sve bilo super, svi veseli, raspoloženi, popili i flašu vina i smejali se kao blesavi. Divota! Posle sednemo na taksi i ja ih otpratim do njihove zgrade i vratim se istim vozilom kući. I samo što sam ušao u stan, zvoni telefon. I Matea se javlja i kaže:

- Ćao ćale! Kad ćemo ono da raspravimo?

- Kad hoćeš?

- Može sada?

I tu me zbuni skroz, i ja kažem

- Može.

I na to ona će:

- Evo me kod tebe za 10 minuta.

I prekide vezu. Ja probam da je dobijem, da joj kažem da ne dolazi, da nisam tako mislio, a ona isključila mobilni! Auuu, bogtejebo! Nikako ne valja! Ako je pustim u stan, ona će da me spopada i ... Ako odem, ili ne otvorim vrata, naljutiću je i napraviće neku pizdariju kod Ružice. Jedino da je smirim i da je ubedim da se zeznula. A kako ću to da uradim, ne znam. Zvrji interfon, otvaram Zvoni na vratima, otvaram i ta i Matea upada. A ona visoka, ima preko 180 cm. i sa nekim sandalama na platformu došla pola glave viša od mene. I kaže:

- Ti se meni jako sviđaš, i nemoj da se foliraš da se ja tebi ne sviđam, videla sam kako me gledaš!

I zagrli me sa onim njenim dugim rukama i počne da me ljubi. Gura mi jezik u usta, ja se u početku branim, stiskam usne, neću, a posle popuštam i predajem se ... Gura me ona, tako dok smo se ljubili prema spavaćoj sobi i usput me skida i ljubi svuda ... Baš svuda! I ja se napalio, baš zapravo. I kresnem ja nju! Baš onako besno, iz očaja, ali moćno ispalo. Noge na ramena, i iz sve snage! Šta je, tu je! Digne se ona posle i ode u kupatilo i čujem tuš, pere se. Izlazi posle, obučena, cmokne me u obraz i kaže:

- Sjajan si Rado! I video si da se bolje jebem nego Ružica. I duplo sam mlađa i lepša sam!

I ode! JEBOTEBOG, šta ću sad? Ovo mi se nikad desilo nije. Ne znam šta da uradim. Ako kažem Ružici, razjebaću celu vezu, neće mi Ruža oprostiti, ima ona, kao i Coka tu tvrdu, posesivnu, netolerantnu liniju. Ako ne kažem, a mala zine, još gore. I ako ne zine, može celog života da me drži ucenjenog i da radi sa nama šta god hoće. A da probam da ja forsiram kresanje, pa da ona mene otkači? Može da upali, ali je previše rizično. A jasno mi je da je ona to uradila iz nekog njenog otpora, revanša prema mami, ja sam tu samo sredstvo. To se njih dve bore za neku poziiciju u porodici. Preko mene i mog kurca. Sutradan nedelja, NE MOGU da budem sa Ružicom, NAMIRISAĆE malu kod mene!!! Osetiće da nešto ne valja. Imaju žene taj filing! I izmislim ja neku porodičnu pizdariju, kao - od mog brata od ujaka, snajki umrla mama, pa moram tamo da izjavim saučešće i da sedim malo. I ostanem ceo dan u stanu i mislim se, mislim ...

I danas se ceo dan mislim, i ništa nisam smislio. Nisam pametan!

Top