UZEIR HADŽIBEG: BAKŠIŠ BEG

12 Septembar 2015

Slabo ti ja đe hodam, sijdem jenom mjesečno da uplatim svjetlo i ostale račune i svratim jal u Ismeta u Kazandžiluk, jal u Abdulaha u njegovu ručnu fabriku, ko biva Manufaktura.

Abdulah nejma kad, vazdan mu unilaze, izlaze i kupuju, veli, najviše džezve i po dva findžana, a niko više ne uzima onaj findžan viška ako ko naniđe. Jah, šta ćeš, moj Uzeire, taki vakat došo, ako ko naniđe jbga, da izvineš.

Ispod Avdine Manufakture ima jena starinska kahva, baš ko birvaktile i tu moreš popit Bosančicu, ko biva, pravu bosansku kahvu. Donesu ti i findžan viška, ako ko naiđe, a vazda neko naiđe. Nisam ni srkno onu kahvu kad nakav čojek izbi predame, pruža mi ruku, izdrijeljio one oči ume, ko veli: Zar me ne prepoznaješ. Jok ja, odklen ću te znat.

Redžo, Uzeire, od Asima efendije najstariji. Kako mi on to reče tako se i meni razbistri ono njegovo lice i ugledah ga ko prije četerst i kusur godina kakog sam ga i upamtio.

Ispitašmo se za zdravlje i familiju, ko je đe, kad i kako preselio, a ko je osto, a onda mi on odpoče svoju besjedu:

Ja sam ti, moj Uzeire otišo u Švicu da napravim kuću i da se vratim. Ovi što su za rata otišli, otišli su da se ne vrate, a vratiće se, ko što sam se i ja vratio da ovde umrem. Radio sam u najboljem hotelu u Cirihu kod FIFE. Blater mi je bio stalna mušterija, a šta sam poznatog svijeta usluživo mogo bi ti nabrajat do Aliđuna. Samnom radili Portugalci, Španci, Njemci, Švicarci, naši Jugosloveni i jedan Suljo iz Kotorskog kod Doboja. Tu ti je dolazio da jede i jedan naš Bošnjo. Mi ga zvali Bakšiš Beg jer je ostavljo najveći bakšiš, a volio da ga zovemo Begom. Pričo nam da se obogatio u Švici prodajući nakit od kuće do kuće. Poslije mi čuli da je u ratu, u Partizanima, bio logističar pa kad su našli bunker sa zlatom od NDH, on ti je natovario pun avion zlata i za Švicu. Kažu da je taj avion mogo letit samo trijest metara iznad zemlje kolko je bio težak. Ne znam jel ovo istina, svašta narod izmišlja, al znam da se nije mogo obogatit prodavajuć u Švici od kuće do kuće. Nejse. Jednom mi konobari otišli na večeru, firma nam plaća i malo se i popilo. Veli meni Pedro, Portugalac: Onaj vaš Beg prava ljudina, uvijek ostavi po pedeset franaka bakšiša!

Kolko,reko!?

Veli, znaš i sam, svima ostavlja po pedeset. Ostali klimaju glavom, ko biva i njima tolko ostavi. Ja i Suljo iz Kotorskog se samo pogledašmo.

Neš mi vjerovat, Uzeire, meni i Sulji je ostavljo po deset. Dok sam živ života neće mi bit jasno što je to radio.

A moj Redžo znaš što, jedino je vama dvojici bio Beg, a ovim ostalima nije mogo bit.

 

 

http://hadzibeg.com/

Top