UZEIR HADŽIBEG:ĆEŠMA
Istaknuto

30 Novembar 2015

Dojde nam Hike da nas obijde i da nas priupita kako nam je bilo. Ko i vazdan zabavio se taj vakat prebirajuć po onom telefonu i ne upita nas kako nam je bilo. Nejse.

Veli mu Fata: Sine Hikmete dedera nani čašu vode i pusti nek malo oteće!

- Saću, veli, a ne pomjera se.

Fata ustade i napi se vode, ništa mu ne reče, a on ni mukajeta. Malo posjedio i ode.

- Nek je navratio, običnije je.

- E moj Uzeire šta sam se nanijela vode sa ćešme, kad se samo sjetim, a današnjoj omladini zor do sudopera otić vode nasut. Jah, šta ćeš. Teško je današnju omladinu dovest u suru.

- Neka nama njih, nadoće oni ko što smo i mi nadolazili, u vožnji što no kažu.

Kako Fata spomenu ćešmu tako meni navriješe sjećanja.

Prije su govorili da je najveći hajr dovest vodu i izgradit česmu. Kad bi ko zaimaj malo više, taj bi višak a često i sve što bi zaimaj dadni za izgradnju česme u mahali,u sokaku. Na njoj bi stajalo: Hajr podigo taj i taj... i zaradio velikih sevapa da ga se spominje dok je svijeta i vjeka. Spominjalo ga se po dobru sve dok se ne izgradi vodovod. Češme se počeše gasit i samo iz nekih osta teć jal kapat voda. Sarajvo je oduvjek bilo poznato po svojim vodama i ćešmama. Nisu one bile samo da se insan s njih vode napije i umije već su one bile ko kake haber kutije đi su žene mogle raskopat šta se dešava u sokaku i u drugim mahalama. Ko je umro,ko se rodio, koja je za kog otišla i u kaku se familiju udala. Mnogi su našli svoju, što no kažu, sreću na ćešmama tamam da su čitav život proveli u deveru i nesreći.

Ćešme su vam prije bile baš ko u ovaj vakat Fejzbuk. Svašta i ništa na njem. I košto u ovaj vakat hanume lete da vide šta je ko turio na Fejzbuk, tako su u onaj vakat letile na ćešmu da čuju šta je u kog bilo i šta se kome snilo. Ha se kakav bardak, jal ibrik isprazni namah bi ga spodbij i na ćešmu. I nejma hi taj vakat. I baš ko danas na Fejzbuku od previše druženja i priče izbije i svađa.

U mene nana Subhija se znala sporječkat s nekim i negovorit al ne zadugo. Od jenog do drugog Bajrama bi se sa svima izmiri pa jopet. Jedino se nikad nije izmirila sa Zubejdom iz gornje mahale, a evo i što:

Zubejda je bila poznata po ujedanju. Znala je tako ujest riječima do srca i duše da joj nikaka otrovnica nije bila ravna. Često bi se i pobi na česmi, a poslije tih žemskih tuča na sve strane je bilo dlaka kad bi se one za kose počupaj. Pričalo se da je nekoj Đulsi iz cvjetnog sokaka pletenicu iščupala, tolku je snagu imala.More bit je i konju rep mogla iščupat, ko će ga znat.

U mene mi nana Subhija jenom pošla na vodu i ugledala Zubejdu, hotjela se vratit al je po belaju dozva kona Zumra i morade doć. Haj što je došla neg što je Zubejda bila na redu.Poturila đugom i nikad otić. Voda se prelijeva iz đuguma a ona ni mukajeta.Ujeda li ujeda. Tako dojde i do moje nane Subhije.

- Kako ti je Atifaga Subhija hanuma?

- Dobro. - Veli ona neće li je se proć.

Jok ona, samo se nastavi.

- Kaki dobro, moja ti. Ispile ga đidije u Morića hanu i šlajpek mu opuhale do posljednje pare.

Nana Subhija nije više mogla durat i zakose.

Dojde s ćešme praznijeh sudova sva očerupana. Suza suzu goni..

Kako Zubejda na ćešmi tako njezina najmlađa unuka po Fejzbuku, ujeda li ujeda.

Sve ti je to u pet deka pa ti vidi.

 

http://hadzibeg.com/

Top