UZEIR HADŽIBEG: INSANU NE TREBA PLAHO

29 Septembar 2015

Pita me jedan momčić u nas iz mahale:Dedo Uzeire,šta je tebi bilo najgore u ratu?
Stado,nako se zamislih i dobro prokontah pa rekoh: Najgore mi je bilo prije neg što je počeo i kad je završio.

Ih dedo, onda tebi rat i nije bio težak.

Bezbeli da je bio, ko rat, moj sinko. Neg pusti ti rat, gledaj da završiš kake škole i da nađeš kake cure, ako bidneš mislio na rat, rat će ti i doć, neš se ni okrenut.

Nešto kontam, što ti je ova današnja omladina, nije što no kažu, ni baruta omirisalo, a ono bi o ratu. Eto ti namah dobre japije za kakog belaja. 

Kako me on to upita ja ne prestado dumat o ratu, a nisam odavno. Pored sveg jada i belaja koji nas je bio snašo moglo se svašta i naučit. Trebo ti je neko sve oduzet da bi skonto kako insanu ne treba puno, malo mrsa, mliva, soli i vode. Sve preko toga je samo da udovoljiš svojoj guzici i da razmaziš i oslabiš samog sebe. Svjetlo ti ne treba da ti osvjetli, jer lampa ne osvjetljava neg skreće tvoju pažnju sa sebe na nešto drugo, baš ko sve haber i muzičke kutije. A brez tog insan more rahat zavirit u sebe i zapalit kandilje koji mu obasjavaju oba dunjaluka.

Čim je rat stao ugasiše se i ti kandilji, jerbo insan jopet poče sebi ugađat. Jedino se još pođahkad zapale na namazu, a ha predaš selam, umiješ lice suhijem rukama i prvo što pomisliš je kad će ti počet ona serija što gledaš i hoće li priznat ono dijete... Sva svjetla u tebi se pogase a zasjaju ova dunjalučka i šejtanska. Meščini da još samo kod Emina i Eminovce vazdan gore, kad odem da pošutim sa Eminom i da promuhabetim sa Eminovcom.

Nisam vam hotio rijet šta mi je još Eminovca muhabetila o duši, reko, more ko pomislit da smo poblentavili i ona i ja. Ma vala ću vam rijet pa mislite šta god hoćete. Veli meni Eminovca: Znadeš li ti, Uzeire, kad duša hoće unić u insana da ti ona dojde baš kad dvoje nanijete da imaju djecu pa porade na tom, i lebdi iznad njih. Ako joj se svidi mater, a otac bidne mrzak, rodiće se muško, i naopačke. I kad se rodi vazdan to muško dijete više voli mater, a oca, bome mrzi i vazdan se sa njim zavađa.

Zar je to tako, moja ti Eminovce?

Bezbeli da jest, veli mi ona, a Emin s onog mindera tako šuti ko da mi veli: Zar ti to ne znaš, moj Uzeire?

Reko, ne znam, a nije me čojek ništa ni pito.

Plaho mi je bilo ugodno slušat, a jopet kontam da nije pomahnitala kad tako govori. Kad bolje produmam, i jest tako. Vazdan je meni moja Merima bila sklonija neg Hamo i snjom sam nekako lakše devero.

Eto, ja rekoh a vi dobro prokontajte jel Eminovca prohlupala il je Uzer pobenavio kad vam nešto vako muhabeti na sabahu.

 

 

http://hadzibeg.com/

Top