UZEIR HADŽIBEG: Nešto u nas ne štima

17 Septembar 2015

Čude neki dan kako komšija Idriz doziva s penđera svoju hanumu: Hidajeta, Hitka da nisi jopet moje gaće obukla?

A u njeg vazda moreš vidit ispod pantola mu viri piđama i to ženina mu. Mogu mislit šta joj je prije sve provodio, a vidi ga sad.

Onaj moj Hazim, što voli pametovat i igrat šaha, ošo u pemziju i ne zna šta će od sebe pa naučio ženu da igra šaha pa ti njih dvoje po čitav dan igraju li igraju. Kad hin vidiš take nemereš a da se dobro ne zamisliš.

Nešto kontam, što ti je ovaj insan, dojde na ovaj Dunjaluk i donese svak svoju nafaku, projde njime kako ko umije i ode ko da ga Bog nije dao, Ništa ne ponese osim svojih grijeha. Naši bi stari reci za nekog: Ko da se triput rađo, biva dobro se snalazi u životu ko da ga je triput proživljavo pa sve zna i umije. Mi koji smo se prvi i jedini put rodili, a takih je najviše, lutamo, tražimo i griješimo, ko kad ne umijemo i ne znamo šta je pravo a šta krivo, pa srljamo i spotičemo se na svoje greške, padamo i ustajemo, pa jopet. Sve dok ne naučimo, a kad naučimo, jal samo mislimo da smo naučili valja nam ić. Prošo voz.

Jenom meni moja kona Eminovca reče: Znadeš li ti Uzeire da duša, prije neg se udahne u insana obiđe vas dunjaluk i da more birat mjesto đi će se rodit?

Jok ja, moja ti Eminovce, prvi put čujem tako nešto.

Jest moj Uzeiraga, meni moja nana govorila a ja dobro upamtila: Kad duša obilazi dunjalukom i vidi đi nejma zelenila i vode tudi je težak život, al je zato vjera jaka, a đi sve buja i raste tudi je život lakši, a lakši život istanji vjeru i lahko je pretvori u nevjeru.

More bit moja ti Eminovce da smo se mi zato dobro posefili kad smo izabrali da se ovdjen rodimo. Hotjeli mi, što no kažu, i jare i pare, i dobar život i dobru vjeru, a nemereš sjedit na dvije stolice, pa sad niti nam jedno valja nit drugo.

Jah, kako kome, veli ona meni, al da nešto u nas ne štima, beli je tako.

 

http://hadzibeg.com/

Top