ZIJAD BURGIĆ: Rasanica

10 Juli 2015

Nedugo poslije rata u Bosni, Ekrem Dropić i moj brat Nine, hodali su po pijacama i prodavali sećije.

Ekrem je bio vrlo vrijedan čovjek. Pravi borac za život. Čitavu proizvodnju je organizovao kod svoje kuće. Moj brat, borac i komandir jedinice, izašao invalid iz rata, pomagao pomalo oko prodaje. Više ga Ekrem uzeo zato što su jarani, nego što je Nine s onako faličnom rukom mogao nešto puno radit. Bili su, uglavnom, oba zadovoljni.

Krenu oni tako jednom oko pola noći do Mehurića kod Travnika, stignu ujutro, raspreme robu i čekaju da pijaca “proradi”. Nije im roba loše išla... Što prodaju kroz dan, poslije podne razvezu kupcima, tako da posao završe tek kada mrak uhvati.

Umorni, krenu kući u Puračić, valja izdržati još nekoliko sati bez spavanja, jer im je putovati do iza pola noći, do ranih sati sljedećeg dana. Prethodnu noć, dakako, nisu oka sklopili.

Ekrem je jednom predložio, valjda je čuo od nekog da to drži čovjeka budnim, da kupe po jedan red bull prilikom povratka. Stanu na prvoj benzinskoj stanici i Ekrem izvadi novac i veli:

– Nine kupi nam red bull, kupi dvije konzerve, čuo sam da to rasani čovjeka. Da mu da energiju!

Nine uzme 10 km i kupi piće, sjede u kamion i vrati Ekremu kusur. Ovaj pogleda, ono 2 marke i nekoliko feninga...!? Onako, zapanjen, kaže:

– Samo ovo!??

Jer, deset maraka je tada bila nadnica.

– Idji - veli - vrati ovo piće!

Nine, iskoči iz kamiona i vrati piće u trgovinu. Trgovac mu uredno vrati pare. On ponovo u kamion, nastave vožnju kući.

Vozili oni tako, a Ekrem će:

– Tačno onaj red bull razdrijema čovjeka. Ja sam evo totalno budan. Uh, jest ono skupo, neću moći svunoć oka sklopiti.

– Ja - reče Nine - opet ćemo kupiti ako nam se usput prispava!

Top